Осећање које свачији живот чини срећним и испуњеним зове се љубав.

Љубав није материјална ствар, не може се купити нити украсти, али се зато може пружити вољеној особи. Љубав можемо показати на разне начине: неки ће за вољену особу урадити буквално све, неки су за љубав спремни чак и да укрсте мачеве, а неки за ту љубав и умиру.

Али, људи имају ману: у њима постоји душа и та душа је потребна другом да би љубав живела, али неке душе нису спремне за то, па у оним другим душама, пуним љубави, оставе страх и пустош. Онда те друге душе подигну бедеме, високе и непрелазне, закључају врата на тим бедемима и изгубе кључеве. Тада људи мисле да је крај и не виде излаз; после извесног времена неки наставе свој пут, а неки нестану заувек. Опет, постоје и љубави које трају до краја живота; такве љубави се десе једанпут у животу, о њима се пише у песмама и романима.

Љубав, та кратка реч, била је инспирација многим писцима, песницима, сликарима и композиторима за легендарна дела. Кажу да је свака љубав на свој начин посебна, знамо да постоји много врста љубави и о свакој би се могло веома дуго писати. Свака од тих љубави је на свој начин лепа, свака од њих тешка… Никада ми неће бити јасно зашто се римују речи „воли“ и „боли“. Шта се то деси у човековом уму па допусти себи да заволи? Љубав не трпи услове, приморавања, стандарде, не бира начин ни јачину којом се исказује.

За највећа дела и најславније подвиге потребна је љубав, јер је човек без љубави ништа.

 

Јован Миљеновић VIII/6

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s