Рекла ми је једна ласта:

Нема раста без другарства.

Једна ласта, лепа, мила,

без свог друга тужна је била.

 

Данима се мала ласта

скривала у крошњи храста,

плакала је, тужна била,

ко да су јој сломљена крила.

 

Малу ласту прошла је туга

кад је пронашла свога друга

у близини једног луга.

 

И кад грми, и кад сева,

кад се плеше, кад се пева,

чак и кад је у питању туга,

све је много лакше – када имаш друга.

 

 

Јања Благојевић IV/6

ОШ „Коста Абрашевић“ Ресник

Учитељица: Тања Ристић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s